Robert Međurečan u našoj će knjižnici 29. 1. 2020. predstaviti svoju knjigu “Krletka za glinenog goluba”. Uoči gostovanja, odlučili smo mu postaviti nekoliko pitanja kako biste ga bolje upoznali!

Robert Međurečan sasvim osobno o knjigama, životu, čitanju…

U životu me najviše veseli…   Inteligentni i duhoviti ljudi s naprstkom mudrosti, sunčani dan kad sam slobodan, pivo ohlađeno na pravu mjeru, knjiga koju ne mogu ispustiti iz ruku, film uz kojeg ne zaspim.

Ne podnosim…  Alergijski sam osjetljiv na glupost i muljanje. Nevjerojatno je koliko se energije bespotrebno troši na opravdanje gluposti i održavanje laži. Odavno bi naselili pola galaksije da uludo ne trošimo toliko vremena i snage.

Iskustvo me naučilo da je najvažnije… izbjeći nevolju koja vam podari iskustvo. Kako ne živimo u bajci, to je u stvarnosti nemoguće. Iskustvo nas uči da greške činimo rjeđe, ali kvalitetnije.

Najviše volim čitati…  knjige koje me suvislim argumentima natjeraju da preispitujem neka životna stajališta. Tad se volim „potući“ s tekstom poput boksača, pa tko koga nokautira.

Trenutno čitam… „Judu“ Amosa Oza i „Nepravilne glagole“ Jenny Erpenbeck.

Na mene je posebno utjecala knjiga… vjerojatno „Kiklop“ Ranka Marinkovića. Od svoje 15. godine, svakih nekoliko godina ponovo je pročitam i uživam u novim slojevima koje pronalazim u tekstu. U svakoj fazi života naglasak je na novim slojevima.

Od dobre knjige očekujem… da je zabavna, promišljena, da fabula ima više slojeva, a ne da „svira samo na jednoj žici“.

Volio bih pisati kao… Marinković. A zakucati misao kao Krleža.

Pišem zato što… su psihijatrijske seanse jako skupe. U Hrvatskoj se čovjek ne smije baviti pisanjem zbog zarade, jer će nakon prvijenca shvatiti uzaludnost svog posla. Pisanje kod nas zalazi u impulzivno opsesivne poremećaje, u patologiju. A ja sam sretan što imam upravo tu dijagnozu „nepopravljivog piskarala“.